Internet
Bankarstvo

Ulogujte se
Akreditiv je instrument međunarodnog platnog prometa koji štiti interese prodavca (izvoznika) kao i kupca (uvoznika). Ovaj dokument predstavlja obavezu banke da će izvrštiti plaćanje korisniku akreditiva ukoliko podnese svu dokumentaciju.

Anuitet ili rata kredita je redovna, najčešće mesečna isplata, koju klijent plaća banci na ime otplate kredita. Sastvaljena je od dela glavnice i dela kamate, odnosno jednim delom smanjuje glavnicu duga, dok se drugi deo odnosi na dospele kamate.
Visina rate kredita i rok u kome će dospevati za naplatu su sadržani u Planu otplate kredita koji banka stavlja na raspolaganje klijentu prilikom potpisivanja Ugovora o kreditu.

Debitne kartice se izdaju uz otvaranje tekućeg računa, a kijentima omogućavaju podizanje gotovine i plaćanje do visine sredstava kojima raspolažu na tekućem računu, uključujući i iznos dozvoljenog minusa.

Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ili takozvani „dozvoljeni minus“ je jedan od najčešće korišćenih vidova pozajmice. Predstavlja mogućnost klijenta da raspolaže sredstvima koja trenutno ne poseduje na tekućem računu u okviru limita koje odredi banka, pri čemu se prvom sledećom uplatom namiruje iznos pozajmice. Ovaj vid kreditiranja je jedan od najskupljih, budući da su za njega karakteristične visoke kamatne stope i banke generalno savetuju klijentima da dozvoljeni minus koriste samo kao sredsto prevazilaženja kratkoročne nelikvidnosti, a ne kao stalni vid finansiranaj potrošnje.

Efektiva je novac koji je fizički prisutan u formi papirnih novčanica ili kovanog novca. Ovo je bankarski termin za gotovinu.

Efektivna kamatna stopa (EKS) je kamatna stopa koja prikazuje koliko kredit klijenta stvarno košta, odnosno kolika je ukupna cena kredita. Pored NKS ova kamatna stopa uključuje i sve druge naknade i troškove koje banka zaračunava. Na visinu efektivne kamatne stope utiče osim redovne kamatne stope i visina naknada koje klijent plaća banci prilikom odobrenja kredita, dužina otplate kredita, visina eventualno potrebnog depozita ili učešća itd. Način izračuna EKS-a je jedinstven za sve banke, a propisala ga je Narodna banka Srbije. Postji jedan deo troškova koji se ne obračunavaju u EKS, kao što su: naknada za izveštaj Kreditnog biroa, troškovi raznih uverenja, potvrda i rešenja nadležnih organa, troškovi procene vrednosti sredstava obezbeđenja i slični troškovi. Ovi troškovi se ne uključuju u obračun EKS budući da nisu unapred poznati, mogu nastati u toku postupka odobravanja kredita, ali ne predstavljaju prihod banke.

Ekonomski rizici kod osiguranja kredita se uglavnom pojavljuju kod srednjoročnih i dugoročnih kredita. Ova vrsta rizika se retko osigurava zbog ekonomskih poremećaja. U ekonomske rizike spadaju rizik povećanja cena robe koja treba biti isporučena zbog povećanja cena materijala, radne snage, ako prema ugovoru s kupcem nije moguće povećati cenu i sl.

Eksterno finansiranje je termin koji seodnosi na poslovanje preduzeća, a podrazumeva finansiranje preduzeća od strane pravnih i fizičkih lica van same firme. U eksterno finansiranje spadaju svi oblici finansiranja iz tuđih izvora (npr. kredit), kao i finansiranje od strane vlasnika preduzeća (npr. nova emisija akcija).

Elektronsko bankarstvo predstavlja korišćenje bankarskih usluga i obavljanje finansijskih transakcija preko Interneta, sa bilo kog mesta na kome je moguće pristupiti ovoj telekomunikacionoj mreži za prenos podataka bez obaveze odlaska u banku.

Emisija je prikupljanje dugoročnih novčanih sredstava uz pomoć hartija od vrednosti. To je, zapravo, mobilizacija dugoročnih kredita izdavanjem obveznica ili akcija. Dugoročni zajmovi se obično raspisuju u većim okruglim iznosima s tim što je zaokružen i najmanji iznos koji se može uplatiti (nominalni iznos pojedinog komada obveznica). Kurs po kom se prodaju hartije od vrednosti u trenutku izdavanja (emitovanja) naziva se emisioni kurs. On je jednak nominalnom iznosu ili nešto niži ukoliko je cilj privući potencijalne kupce.

Garancija je instrument obezbeđenja kojim se banka obavezuje da će korisniku garancije isplatiti novčani iznos na koji garancija glasi u slučaju da dužnik iz osnovnog ugovora ne ispuni u velosti svoje obaveze. Osnovni ugovor se obično odnosi na kupovinu opreme, izvođenje građevinskih radova i slično, a bankarska garancija može da se koristi za dmaće ili međunarodne finansijske transakcije.

Govorni automat je još jedan od način na koji kijenti mogu da imaju uvid u stanje na svom računu. Pozivanjem određenog broja, nakon identifikacije svojim ličnim brojem, korisnik može da sazna stanje na svom računu ili naruči slanje izvoda.

Grejs period (period odložene otplate) je period u kome je kredit stavljan na raspolaganje klijentu, a nejgova otplata još nije počela. Tokom trajanja grejs perioda klijent može da plaća kamatu, ili ne, u skladu sa poslovnom politikom banke. Najčešće se odobrava kod većih kredita, odnosno investicija za koje se očekuje da će tek nakon određenog perioda ostvarivati profit.

Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. Najčešće su u pitanju akcije, obveznice, opcije i slični instrumenti, a svima im je zajedničko da s enjima trguje na tržištima kapitala. Ove dokumente mogu da izdaju država, državni organi ili pravna lica.

Indeksiranje kredita znači vezivanje obaveza po osnovu kredita za kurs neke strane valute ili za rast cena na malo. Kredit koji je indeksiran valutnom kaluzulom je izražen u određenoj stranoj valuti i njegova otplata se vezuje za kurs te valute (isplata kredita i otplata rate kredita se vrše u dinarima, ali po važećem kursu na dan isplate, odnosno otplate rate). Korišćenje kredita indeksiranog u nekoj stranoj valuti (najčešće je u pitanju EUR ili CHF) je preporučljivo za sugrađane čija su primanja takođe vezana za kurs iste valute.

Infalcija je porast opšteg nivoa cena u jednoj ekonomiji. U skladu sa stepenom porasta cena postoji umerena, galopirajuća i hiperinflacija. Umerena inflacija podrazumeva jednocifrenu stopu godišnjeg porasta cena i za nju je karakteristično poverenje u domaću valutu. Galopirajuća i hiperinflacija već izazivaju ozbiljne poremećaje privrede jedne zemlje, budući da poptuno iskrivljuju cene i čine funkcionisanje privrede jako otežanim ako ne i nemogućim.

Interkalarna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje u periodu od odobrenja kredita do početka otplate kredita. Ukoliko banka naplaćuje interkalarnu kamatu, kreditni službenici mogu da pruže savet klijentu kada j najbolje da se isplati kredit kako bi ova kamata bila što manja.

Kamata je naknada koja se plaća za korišćenje sredstava banke. Ova cena korišćenja kredita se izražava u procentima, i naziva se kamatnom stopom. Njena visina zavisi od vrste kredita, roka na koji banka ustupa sredstva klijentu, obezbeđenja naplate potraživanja, uslova na tržištu, konkurencije, inflacije kaoi kreditnog rizika zemlje.

Korespodentni računi su računi koje domaće banke ovlašćene za obavljanje platnog prometa sa insotranstvom otvaraju kod stranih banaka u ovu svrhu.

Korisničko ime i lozinka predstavljaju meru bezbednosti koje neovlašćenim licima sprečavaju pristup računima klijenata. Da bi se ulogovao u aplikaciju preko koje ima uvid u stanje na svojim računima i obavlja plaćanja, svaki korisnik elektronskog bankarstva mora da unese svoje korisničko ime i lozinku. Korisničko ime izdaje banka i svako je jedinstveno, dok klijent sam bira svoju lozinku.

Kratkoročni i dugoročni krediti se razlikuju po roku otplate i nameni kredita. Kratkoročni krediti se obično odobravaju sa rokom otplate do 12 meseci, i najčešće služe za finansiranje obrtnih sredstava ili treutnih potreba u proizvodnji, trgovini ili uslužnoj delatnosti, odnosno održavanju tekuće likvidnosti. Dugoročni krediti se odobravaju sa rokom otplate od preko 2 godine, najčešće za veće investicije kakve su recimo kupovina ili izgradnja poslovnog prostora, nabavka mehanizacije ili refinansiranje postojećeg kreditnog aranžmana.

Kredit je određeni iznos novca koji banka ustupa na korišćenje klijentu na određeno vreme i pod određenim uslovima uz plaćanje kamate kao naknade na korišćenje tih sredstava.

Kreditna sposobnost je finansijska sposobnost dužnika da po dospeću vrati uzeti kredit uvećan za iznos pripadajuće kamate. Kreditna sposobnost se procenjuje na osnovu izveštaja Kreditnog biroa o kreditnoj zaduženosti i redovnosti u izmirivanju obaveza, kao i na osnovu dokumentacije koju banka traži od potencijalnog korisnika kredita pre njegovog odobrenja.

Kreditne kartice omogućavaju klijentima korišćenje sredstava kojima ih banka kreditira, odnosno koja trenutno nemaju na svom računu, u okviru limita određenog od strane banke. Svakog meseca, korisnik kartice izmiruje deo iskorišćenog iznosa, dok s ena ostatak duga obračunava kamata.

Međunarodni platni promet ili platni promet sa inostranstvom obuhvata sva gotovinska i bezgotovinska plaćanja između fizičkih i pravnih lica iz naše zemlje sa licima u drugiom zemljama bez obzira koji je osnov plaćanja (trgovina, međunarodni krediti, prevoz putnika i robe, turizam i slično). Platni promet sa inostrantsvom se odvija u različitim nacionalnim valutama, u skaldu sa sklopljenim platnim aranžmanima i sporazumima između država.

Nominalna kamatna stopa predstavlja procenat koliko novčanih jedinica se plaća po jedinici kredita i može da bude fiksna ili promenljiva.

Refinansiranje kredita je jedan od načina da se prevaziđe problem u otplati kredita. Ukoliko primanja klijenta nisu dovoljna za plaćanje obaveza po osnovu uzetih kredita, refinansiranje obaveza, koje podrazumeva mogućnost da jednim kreditom (kreditom za refinansiranje) na duži rok i sa manjom mesečnom ratom objedni sve postojeće obaveze. Ovim kreditom se može izvršiti prevremena otplata kredita ili lizing naknade, izmiriti obaveze po kreditnim karticama, dozvoljenim prekoračenjima po tekućim računima, ili izmiriti obaveze po aktiviranim jemstvima.

Oročena štednja je vid štednje koji karakterišu najviše kamate, budući da se klijent potpisivanjem ugovora obavezuje da određeno vreme neće podizati svoj novac. Najčešće su u pitanju rokovi od nekoliko meseci do nekoliko godina. Podizanje novca sa računa oročene štednje je moguće i pre isteka perioda oročenja, takozvano „razoročenje“, s tim što se štediši isplaćuje kamata predviđena za štednju po viđenju. U zavisnosti od ponude banaka, postoje modeli oročene štednje koji omogućavaju klijentima podizanje određenog dela oročene sume i bez razoročavanja, dok je u većini slučajeva moguće povećati šteni ulog bez prekidanja oročenja. Kod većine banaka kamata se isplaćuje po završetku oročenja, dok postoji i mogućnost avansnog podizanja kamate.

Paket računi predstavljaju skup usluga koje banke nude klijentima prilikom otvaranaj računa. Najčešće su u takav paket ukljulene usluge za koje se klijenti inače najčešće opredeljuju, s tim što je naknada koju plaćaju banci za paket usluga niža nego što bi plaćali za svaku uslugu pojedinačno.

Platne kartice su instrument bezgotovinskog plaćanja koji omogućava plaćanje robe ili usluga, kao i podizanje gotovine u zemlji ili inostranstvu. U svakodevnom životu su veoma popularne i sve više zamenjuju čekove, budući da omogućavaju dostupnost sredstava i van radnog vremena banke, mogućnost izdavanje dodatnih kartica za članove porodice, jednostavnost i sigurnost upotrebe zahvaljujući tehnologiji čipova ili magnetnih traka. Postoje dve vrste kartica: debitne i kreditne kartice.

Smart kartica je plastična kartica koja se koristi za obavljanje transakcija u elektronskom bankarstvu na siguran način. Ova kartica u sebi sadrži čip sa digitalnom oznakom i šifrovanim sigurnosnim ključevima.

Sredstva obezbeđenja predstavljaju jedan od načina na koji banka obezbeđuje uredno vraćanje kredita. U zavisnosti od iznosa i vrste kredita, banka određuje potrebno obezbeđenje. Najčešće su u pitanju sopstvene menice i hipoteka na nekretnine u korist banke. Hipoteka se upisuje na nepokretnost koju klijent kupuje ili neku drugu nepokretnost u vlasništvu klijenta. U slučaju neredovnosti u izmirivanju obaveza, nakon određenog vremena predviđenog Uovorom o kreditu, banak ima pravo da aktivira sredstva obezbeđenja.

Subvencije su jedan od načina na koji država podstiče određene grane ekonomije. U kontekstu bankarstva, država najčešće učestvuje u procesu kreditiranja na taj način što snosi deo kamate na određeni kredit ili obezbeđivanjem dela sredstava za određeni tip kredita. Subvencije su posebno atraktivne kod stambenih kredita za mlade i kredita za
Poljoprivrednu proizvodnju.

SWIFT kod je jedinstveni identifikacioni broj koji banke koriste za eletkronski prenos bankarskih poruka, koji omogućava mnogo brže obavljanje međunarodnih transakcija. Sa stanovišta klijenta plaćanje putem SWIFT-a je najbrži i najpovoljniji način obavljanja međunarodnih plaćanja.

Štednja predstavlja redovno izdvajanje određenih iznosa na poseban račun u banci, što omogućava očuvanje vrednosti novca i ostvarivanje prinosa u vidu kamate. Sigurnost ušteđevine je garantovana poslovanjem same banke, dok su depoziti u iznosima od 50.000 EUR po klijentu osigurani kod Agencije za osiguranje depozita uz garanciju Vlade. Različite mogućnosti štednje podrazumevaju štednju u dinarima i stranim valutama (najčešće EUR, USD i CHF), kao i različitu dostupnost novca u zavisnosti od modela štednje za koji se klijent odluči. Najzastupljeniji vidovi štednje su štednja po viđenju, štedna knjižica i oročena štednja, uz mogućnost kombinacija više modela štednje.

Štednja po viđenju je vid štednje koji omogućava štedišama da u svakom trenutku mogu da podignu svoj novac. Za ovaj model štednje karakteristično je to što ne postoje minimalni ulozi, štediše mogu da povećavaju ulog ili podižu novac u skladu sa potrebama i planovima, dok je kamatna stopa niža u odnosu na oročenu štednju. Budući da je novac uvek dostupan, ovaj vid štednje je preporučljiv za građane koji nisu sigurni kada će im sredstva zatrebati.

Štedna knjižica je posebno popularna za najmlađe štediše. Kod ovog modela štednje postoje minimalni početni ulozi, kao i mogućnost da se povećanjem štednog uloga poveća i kamata.

Tekući račun je jedan od prvih koraka u saradnji klijenta i poslovne banke. U pitanju je račun na koji se klijentima uplaćuje zarada i ostali izvori prihoda. Putem tekućeg računa građani mogu da primaju platu, plaćaju račune, uzmu kredit, koriste platne kartice i čekove, kao i generalno upravlajju svojim finansijama.

Zatezna kamata je kamata koja se naplaćuje ukoliko klijent nije ispunio ugovorne obaveze u roku koji je predviđen Ugovorom o kreditu.

Žirant je osoba koja garantuje uredno varaćanje kredita na taj način što se obavezuje da će, ukoliko korisnik kredita ne bude ispunjavao svoje obaveze po osnovu kredita, nastaviti izmirivanje ovih obaveza.